Opet nešto mislim

Gledam, na sajtu izdavačke kuće Laguna stoji obaveštenje za sve autore da u narednih 12 meseci neće primati nove rukopise na razmatranje zbog prevelikog broja već predatih.

Pomislim, nije sve izgubljeno. Ljudi pišu!

Onda izađem na ulicu, pokušam da prođem trotoarom a da pritom ne zgazim u đubre a i da neko đubre ne zgazi mene.

Pomislim, sve je izgubljeno! Đubre gazi ljude!

I onda ne znam šta da mislim.

Advertisements

Ne ubijajte Drinu, molim vas

U ime mog deteta, moje porodice i moje lično vas molim.
NE UBIJAJTE REKU DRINU!

Danas sam pročitao saopštenje Ujedinjenih ribolovaca Srbije u vezi uništenog mresta ribe u reci Drini.
Ovo saopštenje ovde:
Saopštenje Ujedinjenih ribolovaca Srbije – uništen mrest ribe zbog struje!

mrest01

Fotografija preuzeta sa www.ujedinjeniribolovcisrbije.rs

Naime, zbog stalne varijacije vodostaja Drine, ikra mladice i bele ribe u Drini je ostala na suvom i time je kompletan mrest u reci Drini uništen.
Godinama već putujem po Evropi i skandinavskim zemljama i nagledao sam se vetrenjača koje prave struju. Na kraju krajeva, možete ih videti i u Rumuniji.
To je ona zemlja tu preko Dunava odakle su nekada u Srbiju dolazili ljudi da rade za črvene.
Cela Skandinavija je podređena prirodi i neugrožavanju iste.
Kuće se zidaju tako da se prilikom gradnje što manje poremeti prirodno okruženje.
Vetrenjače ne izazivaju depresiju.
Ovaj prizor sa slike ispod izaziva depresiju.
Ne ubijajte Drinu ko boga vas molim!

mrest03

Fotografija preuzeta sa www.ujedinjeniribolovcisrbije.rs

Ustajemo krećemo a gde ćemo

Evo danas 20.4.2016. Još nekih 4 dana pred izbore u zemlji Srbiji u ovom 21 veku koji sam fakat zamišljao drugačije. Ako ništa drugo a onda da nas makar neće sa zvučnika pozivati da ustajemo, krećemo.
Onomad ustadosmo. Sad opet ispade da smo u međuvremenu legli.
Mene od tog ustajanja i zaleganja da vam budem iskren, počela malo i leđa da bole.
Ne mogu više.

No,

krenimo od početka.

Haustor je prvi krenuo da ustaje i kreće jer su stražari bili okovani a konji spremni.
Posle je 1995e, što je tada doduše i imalo smisla, Del arno bend ponovo pozvao na isto ustajanje i kretanje.

Još nismo ni valjano ustali tada kad eto i Sabljara da nam kaže isto.
Ustaj kreći život nije dug diži glavu.

I taman ustadosmo krenusmo kad eto ti ga Gvozden sa Kristalima opet nas zove da ustanemo krenemo, kaže još samo malo.
Sve što smo videli ništa ne vredi.
Kako bre sad ne vredi.

Prođe otog ustajanja evo 16 godina.
I sad opet neki novi klinci zovu da ustanem.
Kažu sistem me laže.

Ne znam ja o čemu vi.
A i ne mogu više. Taman ustao oni opet ajd ustaj.
Ja i ne znam da sam lego.

 

Zašto sam došao ovde?

Zašto neko odluči da ode od kuće, ostavi porodicu i mesto koje zove domom?
Znam da ima već masa tih tekstova “Zašto sam otišao iz srbije” “Srbijo zdravo” itd.
I sam sam se više nego nekoliko puta obraćao srbiji u drugom licu jednine, uglavnom ne baš najlepšim tonom.
Al nešto kontam da je to već ispričana priča. Pobogu i moja majka u 65oj godini razmišlja da počne da uči jezik i da proba da ode iz srbije.

Evo sad dok pišem ovo, gledam dvoje ljudi koji na jednom jezercetu gde se trenutno nalazim voze pedalinu.
Pričaju srpski. Ni ne znaju da ih razumem. A voda nosi glasove.
Trenutno nas je ovde dakle četvoro koji smo otišli negde u goste jer nam je u gostima bolje nego kod kuće.

Nije meni prvi put da odlazim. Samo se ovaj put nadam da se neću vraćati.
Pre sam na te odlaske gledao kao na priliku da se nešto zaradi pa vrati kući.
Sad ne želim da se vraćam. Naprotiv, kada sam se spremao na ovaj put jedan od većih strahova mi je bio pa i sad je, da ću se vratiti.

A probao sam. Nije da nisam. Probao da napravim sopstveni posao. Radio kod poslodavca. Neprijavljen. Za neku još i ok platu “za srpske uslove”.
I na kraju posle godinu dana rada u srbiji ostade samo nos da viri iz govana.

A ovde? Ovde je super. Osećam se kao da sam došao na posao na godišnji odmor.
Nema stresa. Prosto nema potrebe za stresom. Nema frke.
Radi se. I to se dobro radi. Ali bez stresa. Mislim da oni ovde nikad stres nisu ni imali. Zašto bi? Pa sve je ok.
Ljudi su rasterećeni. Nasmejani. U prolazu ti se javljaju javiš se i ti njima.
U saobraćaju skoro da niko ne divlja. Za ovih 4,5 dana koliko sam ovde nisam čuo sirenu automobila. Pešake puštaju na pešačkom.

Moram da završavam. Opet mi došle patke sa jezera u koje gledam da ih hranim hlebom.
Pišemo se opet.

“Bremeplov”, knjiga poezije Nikole Vranjkovića

Danas sam u dahu pročitao knjigu “Bremeplov”.
Druga knjiga Nikole Vranjkovića. Rođen 1970 godine.
Autor ne znam koliko pesama benda Block Out.
Gitarista, tonac, inženjer zvuka, pesnik, pripovedač, umetnik.

U knjizi ćete naći Nikolinu poeziju. I nešto malo proze.
I ako se skoncentrišete, sa Nikolom zajedno osetićete mir Dunava, sve boje Košave, upoznaćete jednog Mišu koji je od srca i uz suze pisao o Titu.
Osetićete i Beograd u toku bombardovanja 1999 godine.

Možda, ako se baš skoncetrišete, vam u toku čitanja krenu žmarci uz i niz leđa.
Meni jesu.
Možda, kao i ja, poželite da nekome naglas pročitate neku od Nikolinih pesama.
Da radost podelite sa nekim.

Iiiii ne znam šta više da napišem.
A hteo bih.
Ne umem da prepričam. Nemam te reči.
Možda najbolje da pročitate.

Voleo bih da sam i ja nekome nekad bio Miša.

Nikola Vranjković Bremeplov

Te vesele devedesete

Svi ili makar mi kud i kamo stariji znamo za radio Pingvin i priču o toj radio stanici.
Neki se sećaju i Oblaka u bermudama. Ili opet, samo neki od nas makar malo starijih.

Ono što verujem malo ljudi zna je priča o ekipi okupljenoj pod imenom Vizija011..
Oni su tih devedesetih, dok su drugi ratovali, štampali knjige grafita.
Pravili bedževe.
Iskopao sam iz nekog svog šteka zaboravljenih papira i moju malu kolekciju njihovih bedževa. I opet se nasmejao.
Evo tih mojih par bedževa ispod:

Ribar Stari vas izveštava sa sajma nautike u Beogradu – godine 2015

Evo danas mene na sajmu nautike.
Ja ovo pamtim od pre nekoliko godina kako je izgledalo.
Tako da je oogodišnji sajam u skladu i sa vremenom.
Eto čisto da se nešto dešava.
Ogoljeno do srži: Malo šta od ljubavi ovde prema plovidbi ima.
Najviše ljubavi prema parama.
Ispod su slike koje sam napravio.
Ko voli brodove i čamce nek prelista.

This slideshow requires JavaScript.

Priznajem, slušam Dejana Cukića, Galiju i Garavi sokak

I baš me briga šta vi svi fensi šmensi ultra moderni slušaoci muzike mislite o tome.
Dejan Cukić je rok end rol na srpskom.
Nešto kao Status quo na engleskom.
Eto, svira čovek i peva jer voli. I ima eto lepe pesme.
Nešto kao Chris Rea.
A volite vi svi da čujete Krisa Riu na radiju. Nije da ne volite.
Isto kao i Dejana Cukića

Pa Galija. Nije probao rakiju kao što je čačanska. Niti kulen kao sremački.
I tako to. Kao ne volite jel? Ajde tišina tamo.

A tek Garavi sokak? Voli Bane da plagira. Nije da ne voli. Al Bane je fin mladić. Nešto kao Bajaga.
Garavi sokak volem ono kad smo u pivnici, jedemo dimljena rebarca, kiseli kupus i taman kad pivo udari u glavu tamburaši zasviraju Teci teci Dunave. Prija.

Evo Baneta u jednom perfektnom spotu. Vesla. I ume da vesla.
A na kraju spota mu aplaudiraju čak i guske.

Ako ti je bitno

Pričao sam sa drugarom večeras.
Razišao se sa devojkom sa kojom je bio 5 godina.
Kaže imali su problema. Pitam ga da li su rešavali. Kaže rešavali su ali.
Pa nema ali. Kaže svađali su se oko gluposti. Pitam kakvih.
Kaže oko toga ko je šta i gde u kući stavio.Dakle upali u živo blato.
A iz toga nema izlaska. Jednom kad kreneš tim putem nema nazad.
Postaje sve dublje i dublje i na kraju se udaviš.
Pitaš kako onda? Pa lepo. Dečije. Imaš problem? Kaži. Reci svojim rečima.
Onako kako ti izgleda problem. Opiši ga. Ako si sa osobom koja te razume i kojoj je stalo da te razume rešićete problem i nastavićete dalje.
Čista posla.
Šta god da je u pitanju. Musava viljuška, bivši/bivša, razmenjeni pogledi, prljave gaće, uložak zaboravljen u kupatilu, neoprani sudovi, ama šta god.
Reci, reši i teraj dalje.
Sa osobom sa kojim si u vezi, prijatelj, rođak ili najrođeniji moraš da imaš mir.
Ako ti je stalo.

Ko to pravi razliku između poginulih i zašto?

Danas je kod nas Božić. Kažu najveći praznik u srba.
Na taj dan kada jedni drugim želimo Mir Božji i Hristos se rodi jedan od nas je pomislio da je dobra ideja da na vest o poginulim francuzima u napadu u Parizu odreaguje ovako:
Untitled
Ako mislite da je nasilje daleko od vas evo da vam pokažem da nije.
Ovaj primerak našeg sugrađanina inače na fejsbuku drži ime i prezime u ćirilici. Naravno da sam obrisao da se ne vidi.
Ovaj primerak je takođe predsednik gradskog odbora jedne stranke u jednom manjem mestu u Srbiji.
Dakle velika je verovatnoća da negde u budućnosti vidimo ime i prezime ovog primerka na biračkom mestu gde nam se nudi da zaokružimo njegovo ime i prezime.
Na dan najvećeg praznika u našem narodu ovaj primerak na fejsbuku dakle likuje jer je ubijeno 12 ljudi. Tamo negde.
Ovaj primerak ne kaže ni reč što je danas na isti dan u napadu auto bombom u Jemenu ubijeno 35 ljudi.
http://www.reuters.com/article/2015/01/07/us-yemen-security-idUSKBN0KG0AD20150107
Ne, to njega ne interesuje. Ili ga interesuje ali mu  nije toliko drago
I po reakcijama na svim ostalim medijima ne vidim iste reakcije na poginule u Francuskoj i u Jemenu danas. A isti dan. Isto ljudi.

Znate onu scenu u Tri karte za Holivud kada šef policije Gavrilo Milentijević bodri njegovu miliciju da bije i hapsi narod sve dok pendrek ne udari po leđima njegove rođene žene?
Evo je ovde

Nemojte biti Gavrilo.