20 godina koliko konzumiram hranu fast fudova po Beogradu mi daje pravo da ocenjujem hranu po našem gradu.
Već prezasićen picama, roštiljima, raznoraznim ali uglavnom istim sendvičima po gradu, girosima ni nalik onim grčkim na koje smo navikli kada odemo na letovanje, na fejsbuku ugledam fotografiju nekih sendviča na Vračaru. Kažem gospođi za to, pokažem sliku, kaže ajmo.
Odemo, parkiramo pored hrama, prošetamo sto metara i na uglu svetli se neka radnja.
Uđemo unutra, momci nasmejani, mirišu začini, Na crnoj tabli kredom ispisan meni i cene. Anđelina, Kubano tost, juneća rozbratna, svinjski but, Erdinger, Pils. Šta je ovo sad.
Nema urnebesa, paradjza, u somunu ili lepinji, sa kečapom ili bez.
Momci pitaju hoćemo li sos od rena u sendviču?
Sos od rena? Jok ti ćeš.
Sendviči zasitni, bageti mekani, meso krtina sve se međ zube zavlači. Kiseli krastavčići, beli luk, karanfilić ili cimet, ne znam koji je začin. Ali u svakom slučaju šta je ovo?
Kakvo je ovo meso. Gde ja praška šunka bez ukusa? Čajna i to.
Krtina koja se razvlači po ustima, mekano, žao ti da progutaš nego žvaćeš i proučavaš ukuse.
Kuvar izlazi napolje pita kako nam se sviđa. Hoćemo li kiselo slatki sos od višanja?
Reko daj da probamo.
Ovo nije klasičan beogradski fast fud. Ovo je nešto što je neko smislio iz želje da napravi nešto novo. Neko kome se smučio klasičan fast fud. Neko kao ja.
https://www.facebook.com/pages/The-Klemenca/1544533722447954
Ribar Stari 